OVO ĆE UNIŠTITI JEREMIĆA! Objavljene milionske pronevere Vuka Jeremića, njegove žene i saradnika

jeremic dolari

Nakon osmomesečnog istraživanja, medijska mreža „Antidot” pronašla je mnogobrojne dokaze o milionskim proneverama državne imovine, rasipničkom ponašanju unutar Ministarstva inostranih poslova (MSP) i tajnim ugovorima s američkim lobističkim firmama koje je sklapao Vuk Jeremić. Svi podaci izneti u tekstu dokumentovani su zvaničnim dokumentima Vlade Srbije, internim listinzima MSP, izveštajima DRI i registrima APR-a.

Kompletan tekst o milionskim proneverama možete pročitati na sledećem linku: DOSIJE: VUK JEREMIĆ

Privatizacija ministarstva za unosan posao rođaku svoje supruge

Za putovanja tokom petogodišnjeg mandata na mestu ministra spoljnih poslova, Jeremić je poslove nabavke avionskih karata ekskluzivno poverio firmi “Aeroklub” i to bez zaključenog pisanog ugovora i bez sprovođenja postupka javne nabavke.

U izveštaju sačinjenom nakon provere finansijskog poslovanja MSP u 2011. godini, Državna revizorska institucija (DRI) ukazala je na firmu “Aeroklub” od koje je to Ministarstvo, pretežno nabavljalo avionske karte u vreme dok je resorom rukovodio Vuk Jeremić.

U izveštaju sačinjenom nakon kontrole, DRI je konstatovala da su tokom 2011. godine vršena plaćanja prema firmi “Aeroklub” d.o.o. iz Beograda u ukupnom iznosu od 42,4 miliona dinara (oko 360.000 evra) na osnovu faktura bez potpisanog ugovora i bez sprovedene procedure javnih nabavki.

Poređenja radi, u istom periodu, na ime kupljenih aviokarata, državnoj kompaniji „Jat Airways“ a.d. iz budžeta MSP ukupno je isplaćeno tri puta manje novca – svega 13 miliona dinara.

Međutim, plaćanja prema “Aeroklubu” tokom 2011. godine samo su deo onoga što je ova favorizovana firma prihodovala od Jeremićevog departmana.

Tokom pet godina njegovog rukovođenja MSP, “Aeroklubu” je na ime kupovine aviokarata isplaćeno oko 180 miliona dinara.

Prema finansijskim izveštajima “Aerokluba” iz 2010. i 2011, koji su javno dostupni u registru Agencije za privredne registre (APR), može se zaključiti da je u te dve godine “Aeroklub” preko 90 odsto svojih poslovnih prihoda realizovao u poslovima sa MSP.

Tako se u izveštaju za 2011. može videti da je ukupni poslovni prihod iznosio 35,7 miliona dinara što uvećano za iznos PDV (koji se ne prikazuje u stavci poslovnih prihoda) iznosi 42,8 miliona dinara.

Te godine MSP je “Aeroklubu” za nabavku avionskih karata platilo 42,4 miliona dinara što je predstavljalo 99,1 odsto ukupnih prihoda te privatne firme!

Slična situacija bila je i 2010. kada je “Aeroklub” ukupno prihodovao 33,4 miliona dinara od čega je iz budžeta MSP došlo oko 95 odsto tog iznosa. Zaključuje se da je firma “Aeroklub” praktično postojala da bi ubirala prihode svega što je bilo u vezi sa Vukom Jeremićem i Ministarstvom na čijem je čelu bio.

“Aeroklub” i Teniski savez Srbije potpisali su ugovor vredan 40 miliona dinara što je bilo gotovo indentično iznosu koji je “Aeroklub” te iste godine dobio i od Ministarstva spoljnih poslova

Da između Vuka Jeremića i firme “Aeroklub”, čiji je vlasnik Ivan Novčić (za koga se veruje da je blizak rođak Jeremićeve supruge Nataše), postoji tajna veza, ukazale su i informacije koje je, pozivajući se na istraživanja BIRN-a, u januaru 2013. objavio sajt te organizacije Balkaninsight.

U tekstu tog portala navedeno je da MSP nije bilo jedina institucija koja je povezana sa Jeremićem, a sa kojom je “Aeroklub” poslovao:

“U 2011. godini ova firma je pobedila na tenderu – kao jedini ponuđač – za kupovinu avionskih karata za potrebe Teniskog saveza Srbije (TSS). Ako se uzme u obzir vrednost posla od 40 miliona dinara, činjenica da se prijavio samo jedan ponuđač prilično je neobična”, navedeno je u tekstu. Prema tim informacijama, koje TSS i Jeremić nikada nisu demantovali, u septembru 2011. godine “Aeroklub” i TSS potpisali su ugovor vredan 40 miliona dinara (oko 360 hiljada evra), što je bilo gotovo indentično iznosu koji je “Aeroklub” te iste godine dobio i od MSP.

Iako su, prema svedočenju Slavena Radonića, čoveka zaduženog za nabavke u Sportskom savezu, za nabavku avionskih karata 2011. godine tendersku dokumentaciju otkupile dve kompanije, na samom tenderu pojavila se samo jedna od njih – “Aeroklub”.

Sve se ponovilo i u julu naredne 2012. godine kada su TSS i “Aeroklub” sklopili novi ugovor na isti iznos, 40 miliona dinara.

Ova turistička agencija ponovo je bila jedna od dve firme koje su otkupile tendersku dokumentaciju i, kao i prethodnog puta, ponovo se pojavila kao jedini ponuđač. Svesna da je čitav posao unapred namešten, druga firma koja je otkupila tendersku dokumentaciju, turistička agencija “Intertravel” sa sedištem u Beogradu, na kraju ipak nije dala svoju ponudu.

U vreme kada je TSS kupovao avionske karte preko “Aerokluba” Vuk Jeremić je bio predsednik tog Saveza.

Iako je na funkciju predsednika TSS zvanično izabran u novembru 2011. godine, u svojstvu vršioca dužnosti on je tu funkciju de facto obavljao od januara te godine.

Višegodišnja praksa institucija kojima je rukovodio Vuk Jeremić, da budu najznačajniji poslovni partneri “Aeroklubu”, nastavljena je i u slučaju njegove nevladine organiazcije – Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD).

Prema podacima do kojih je došla Medijska mreža Antidot, u periodu od 1. aprila 2014. godine do 20. januara 2017, sa računa CIRSD-a “Aeroklubu” su uplaćena sredstva u iznosu od 170.898.000 dinara, što je jednako iznosu od 1.400.000 evra.

Nakon Jeremićevog odlaska sa čela MSP-a, “Aeroklub” učestalo menja svoje poslovne adrese, osniva ćerke firme, menja njihovu delatnost, a postaje i predmet brakorazvodne parnice svog formalnog vlasnika Ivana Novčića i njegove supruge.

U istom periodu, u Jeremićevu finansijsku igru ulazi još jedna firma – turistička agencija “Arsico” d.o.o. iz Beograda, prema kojoj sada “Aeroklub” obavlja enormna plaćanja u iznosu od čak 476,8 miliona dinara (oko 3,97 miliona evra).

Ovaj podatak sam po sebi ne bi imao posebnog značaja da, zahvaljujući uplatama od “Aerokluba”, “Arsico” ne beleži desetostruko uvećanje svojih poslovnih prihoda u odnosu na raniji period što ukazuje na očigledne pokušaje zametanja tragova konačne destinacije novca koji je Jeremić, iz svih organizacija kojima je rukovodio, uplaćivao na račune “Aerokluba” što nadležni državni organi, iz nerazumljivih razloga, uporno izbegavaju da istraže.

Jeremić na putovanja godišnje trošio više od bilo kog ministra spoljnih poslova u periodu posle 2000. godine

Tridesetogodišnji ministar spoljnih poslova Srbije imao je očiglednu snažnu potrebu da bude prepoznat u svetskim biznis i diplomatskim krugovima kao pripadnik visoke elite i globalnog džet seta, tako što je odsedao u hotelima koji su i do pet puta skuplji od, primera radi, hotela u kojima odseda nemačka kancelarka Angela Merkel.

Tako hoteli od 5 zvezdica poput Hiltona ili Sheratona ministru iz Srbije nisu bili po meri. On je radije odsedao u najviše rangiranim hotelskim lancima poput Four Seasons, Kempinski, Hyatt, Intercontinental.

Osim što se za državne funcionere bahaćenje u jelu, piću i spavanju na račun preskih obveznika smatra neumesnim, ovakav slučaj bi u razvijenim zemljama izazvao i žustru javnu raspravu i najverovatnije razrešenje osobe koja obavlja tu javnu funkciju.

O tome svedoči i najnoviji primer iz susedne Hrvatske, gde se podigla velika bura u javnosti nakon saznanja da je guverner tamošnje centralne banke Boris Vujčić za pet godina na službena putovanja potrošio skoro 300.000 evra što je 12 puta manje od iznosa koji je za isti vremenski period potrošio Vuk Jeremić.

Pod plaštom borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije i sprečavanja priznavanja kosovske nezavisnosti Jeremić je na putovanja godišnje trošio više od bilo kog ministra spoljnih poslova u periodu posle 2000. godine.

Za sedam i po meseci u prvoj godini svog mandata, Jeremić je na putu proveo 84 dana, što u proseku znači da je svaki treći dan bio na službenom putu.

Sa istom praksom nastavio je i narednih godina: 2008. na službenom putu je proveo 195 dana, 2009. godine čak 206, tokom 2010. godine 186, 2011. godine ravno 200, dok je za šest meseci poslednje godine svog mandata u “borbi za Kosovo” proveo 88 dana.

Leteo je ili privatnim avionima Prince Aviation ili biznis klasom preko pomenute firme “Aeroklub”.

Prema javno dostupnim listinzima MSP u kojima su zabeležena sva Jeremićeva putovanja sa troškovima prevoza, smeštaja i ministarskih dnevnica, za pet godina svog mandata bivši šef diplomatije je na avionske letove potrošio više od 3.330.000 evra, dok su u istom periodu preko 220.000 evra plaćena njegova noćenja u najelitnijim svetskim hotelima.

 

Tako se postavlja pitanje, šta su za pitanje Kosova i evrointegracija Srbije, konkretno učinila Jeremićeva egzotična putovanja u zemlje u kojima je poslednji bio Josip Broz Tito kada je osnivao Pokret nesvrstanih, kao što su Čile, Peru, Bolivija, Etiopija, Togo, Barbados, El Salvador, Trinidad i Tobago, Filipini, Venecuela, Kuba, Kongo i ostale daleke destinacije poznate po svojoj raznovrsnoj turističkoj ponudi.

Svakako, Vuk Jeremić je kor svojih aktivnosti usmerio na Sjedinjene Američke Države, posebno u vezi sa ličnom ambicijom da postane Generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Dok je bio ministar spoljnih poslova, o trošku građana Srbije Atlantik je preleteo čak 64 puta (2008. godine čak 19 puta).

Osim što je kroz skupa lobiranja američkih kompanija sebi obezbedio posao u Njujorku tokom 2012. i 2013. godine, uspeo je da izdejstvuje da i po prestanku obavljanja te funkcije sa suprugom ostane u luksuznom stanu na Menhetnu u Njujorku gde je prosek iznajmljivanja stana između 4.000 i 8.000 dolara mesečno.

Pitanje na koje javnost još uvek nije dobila odgovor glasi: Ko je i kako finansirao četiri godine njegovog luksuznog života na Menhetnu i brojna putovanja širom planete, sve do kandidature za predsednika Srbije ove godine?

Noć od par hiljada evra i samo jedan let od 70.000 evra

Dok se u Njujorku, pa i na samom Menhetnu, može odsesti u luksuznim hotelima od 5 zvezdica za iznos od 200 dolara, Vuk Jeremić je insistirao da tokom posete SAD od 18-21. decembra 2007, tri noći provede u “Kraljevskoj sobi” vrhunskog lanca luksuznih hotela “The Peninsula”, gde jedno noćenje košta 1.000 američkih dolara!

Tokom sledeće 2008. godine Jeremić je krajem januara za dva noćenja u briselskom hotelu Amigo platio 1.640 evra, dok je samo jedno noćenje 3-4. marta u ženevskom Grand hotelu Kempinski poreske obveznike Srbije koštalo 1.630 švajcarskih franaka u Presidential apartmanu, koji iznajmljuju isključivo multimilioneri, pop zvezde, direktori i vlasnici gigantskih kompanija.

Iako je 2009. godine postojalo barem dvadeset varijanti da se biznis klasom doputuje do Holandije, srpski ministar spoljnih poslova, iz zemlje u kojoj je prosečna plata tada iznosila 300 evra, u tu zemlju je otputovao privatnim avionom za vrtoglavih 29.000 evra.

Dalje, u julu 2008. godine njegov let do Irana plaćen je 28 hiljada evra, dok su se tokom 2009. godine nizali enormno skupi letovi do Egipta (23.000 evra), Sirije (34.000), Azerbejdžana (23.000)… Iste godine let od Belgije do Kipra koštao je 26 hiljada evra. Niz se nastavio i tokom 2010. godine kada je Jeremić iznajmljenim avionima putovao u Etiopiju (27 hiljada evra), Irak (30 hiljada), Brazil (21 hiljada), Kazahstan (26 hiljada) i Luksemburg (20 hiljada).

U 2011. godini najskuplja su bila putovanja u Etiopiju u iznosu od 39.000 evra i Kazahstan od 35.000 evra. Iste godine jednodnevna Jeremićeva poseta Trinidadu i Tobagu koštala je 16 hiljada evra, dok je ona Libanu srpski budžet stajala 22 hiljade evra.

Rekorde u trošenju državnog novca Jeremić je postigao u poslednjoj godini na funkciji ministra spoljnih poslova kada su za let do Etiopije građani Srbije platili čak 70.000 evra! Konačno, privatni let Belgija-Švajcarska-Letonija koštao je fantastičnih 55 hiljada evra.

Vuku i Nataši novac da gledaju meč Novaka Đokovića

Od 2-4. jula 2011. godine Jeremić je, zajedno sa suprugom Natašom, o državnom trošku boravio u privatnoj poseti Londonu gde je prisustvovao finalnom meču teniskog turnira u Vimbldonu i privatnoj zabavi srpskog tenisera Novaka Đokovića.

Za tu priliku Jeremić je iz državnog budžeta potrošio 537 hiljada dinara za avionski let i 1.000 evra za dva noćenja u londonskom hotelu Hayat Regency, a nije propustio priliku ni da naplati dve dnevnice u iznosu od 126 funti, koje su podizane preko privatne menjačnice “Trange Frange” na šta je upozorila i DRI.

Milion evra za saradnike

Na brojnim službenim putovanjima Jeremića su pratili i njegovi najbliži saradnici na čije je specijalne letove i aviokarte potrošeno dodatnih 107 miliona dinara (oko milion evra).

Zanimljivo je da je na gotovo sva putovanja na koja su išli članovi Jeremićevog tima išla i njegova savetnica Aleksandra Radosavljević, a upadljiv je podatak da je baš ona uživala posebne privilegije u odnosu na ostale saradnike tadašnjeg ministra (biznis klasa, specijalni letovi, luksuzniji hotelski smeštaj).

Ovaj slučaj bi predstavljao politički skandal u razvijenim zemljama, dok u slučaju Vuka Jeremića, pored svojih saradnika, on je na svoja putovanja često vodio i novinare i snimatelje agencije Fonet čije je putne troškove takođe pokrivalo Ministarstvo spoljnih poslova.

Da li Džon Podesta vraća plaćeni avans radeći kampanju Vuku Jeremiću?

Šta kriju ugovori Ministarstva spoljnih poslova br. Gs 1148 i Gs 411305 sa oznakom strogo poverljivo?

Tokom predsedničke vladavine Borisa Tadića i Vlade pod njegovom kontrolom, država Srbija je isplatila 2.370.000 dolara konsultantskim firmama iz Sjedinjenih Američkih Država na ime pružanja potpuno neodređenih i javnosti nepoznatih usluga lobiranja bez postignutih rezultata za bilo koga osim, kako će se ispostaviti, Vuka Jeremića lično.

Prema ugovorima, do čijih kopija je došla redakcija Medijske mreže Antidot, novac je uplaćen firmama „30 Point Strategies“ i „Podesta Group“, a sve ukazuje da je jedini posao tih kuća bila lična promocija Borisa Tadića i njegovog najbližeg saradnika Vuka Jeremića u američkoj javnosti i među tamošnjim establišmentom.

Prvi od dva strogo poverljiva dokumenta bio je ugovor zaveden pod brojem GS 1148 koji je 22. aprila 2008. godine sa firmom „30 Point Strategies“ u ime MSP potpisao generalni sekretar Mirko Stefanović.

Po tom ugovoru tokom 2011, 2012 i 2013. godine, Ambasada Srbije u Vašingtonu isplatila je ukupno 1.469.680 američkih dolara na ime pružanja neodređenih konsultantsko-lobističkih usluga koje su se, prema ugovornim odredbama, uglavnom svodile na promociju tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i, u nešto manjoj meri, predsednika Borisa Tadića u američkim medijima.

Prema odredbama ugovora izloženim u dva posebna odeljka, američka konsultantska kuća trebalo je da obezbedi srpskom MSP-u poseban medijski trening i asistenciju u plasiranju medijskih sadržaja u američkoj javnosti o temama koje se tiču Srbije.

Prema usvojenoj medijskoj strategiji cilj ovog aranžmana bio je da se u američkoj javnosti promeni postojeća negativna slika o Srbiji i to tako što bi se uspostavili bolji kontakti srpskih lidera sa medijskim establišmentom u SAD.

Te veze bi kasnije postale temelj za stvaranje slike o Srbiji kao državi koju sada predvode „prozapadno orijentisani demokratski političari“ koji, uprkos nacionalističkoj retorici kod kuće, nemaju nikavih ideoloških niti političkih dodirnih tačaka sa prethodnim vlastima, odgovornim za negativni imidž koji je zemlja stekla na Zapadu.

Enormni iznosi za opšta mesta

U okviru te, samo u opštim crtama izlistane strategije, bilo je predviđeno da se obezbedi objavljivanje, pre svega, Jeremićevih autorskih tekstova u američkim pisanim medijima kao i njegovo češće pojavljivanje i uključivanje uživo u informativne emisije povodom tema koje se tiču regiona Zapadnog Balkana.

Ono što je posebno neubičajeno je ekstremno odudaranje od standardne prakse po kojoj se u ovoj vrsti ugovora precizno navode sve usluge pojedinačno, uključujući: broj članaka, emitovanja, intervjua, javnih nastupa, izjava, zatim precizno navedena metodologija, vremenski okvir i raspored te pojedinačno ciljevi, sredstva, aktivnosti i zacrtani rezultati.

To ugovore o lobiranju čini veoma kompleksnim i obimnim dokumentima koji obično imaju preko 100 strana teksta sa detaljnom razradom i specifikacijom svih usluga koje se pružaju naručiocu.

U slučaju ugovora koje je Srbija potpisala sa američkim konsultantskim firmama, ti dokumenti bili su šturo sastavljeni na svega 4-5 kucanih strana od kojih je u jednom od njih, na pola strane, samo otkucana lista američkih medijskih kuća: CNN, Blumberg, Wall Street Journal, Financial Times, NY Times, Washington Post, Fox, LA Times Washington Times i dr. I tu se praktično ugovor završava. Ni sama Vlada nema uvid ni u jednu od planiranih aktivnosti, njihovu količinu, pojedinačnu cenu niti način provere zacrtanog rezultata.

Tako primera radi, građanin kada vidi Vuka Jeremića u američkom mediju ne zna da li je za to platio 800 ili 800.000 dolara.

 

Sto hiljada evra mesečno iz budžeta za prijateljstvo sa Tonijem Podestom

U potrazi za konsultantskom kućom sa snažnijim vezama u vrhu Obamine administracije, koja bi mogla da obezbedi snažnije lobiranje za Jeremićevu kandidaturu za mesto predsedavajućeg GS UN, tadašnje srpske vlasti sklopile su tajni ugovor i sa lobističkom firmom „Podesta Group“.

Na osnovu prethodno donetog tajnog Zaključka Vlade Str. Pov. 05 broj 00-241/2011 ugovor je 05. avgusta 2011. u ime MSP potpisao ministar Vuk Jeremić. Po navedenom ugovoru, Ambasada Srbije u Vašingtonu isplatila je ukupno 900 hiljada dolara američkoj konsultantskoj firmi. Ugovor je zvanično raskinut 1. marta 2012. godine.

Tajnim ugovorom, koji su potpisali Vuk Jeremić i Toni Podesta, a do čije je kopije došla Medijska mreža Antidot, bilo je predviđeno da za 100 hiljada dolara mesečno (!?) „Podesta Group“ pruži Republici Srbiji nespecifikovane usluge savetovanja (lobiranja) usmerene na ostvarivanje „strateških interesa“ zvaničnog Beograda koji su se ogledali u “poboljšanju političkih i ekonomskih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama”, odnosno “unapređenju diplomatskih odnosa i povećanju investicija i trgovine” između dve zemlje. Podesta je tom prilikom preuzela obavezu preduzimanja svih neophodnih aktivnosti u cilju “onemogućavanja delovanja trećih lica koja mogu naneti šetu ugledu ili interesima Republike Srbije”.

Pored, tek u opštim crtama, definisanih ciljeva, u samom ugovoru ne navodi se ni jedan jedini konkretan posao, projekat ili usluga koju je američka firma trebalo da pruži Republici Srbiji.

Po slovu ugovora, „Podesta Group“ bila je u obavezi da Vladi RS dostavlja redovne pisane mesečne izveštaje o preduzetim aktivnostima radi realizacije definisanih ciljeva. Međutim, prema izvorima iz same Vlade (na koje se pozvao i jedan provladin beogradski tabloid u tekstu od 17. januara 2016.) u arhivi te institucije nije bilo moguće pronaći nijedan izveštaj Podesta grupe.

Milionski lobistički ugovor bio usmeren na obezbeđivanje podrške Jeremiću za kandidaturu u UN

Sudeći po tajmingu kada je taj sastanak iniciran jasno je da je u pitanju bio pokušaj Vuka Jeremića da preko Podeste pridobije podršku Obamine administracije za svoju kandidaturu za Generalnog sekretara UN.

To ukazuje da je i lobiranje iz 2011/12. bilo usmereno na otklanjane snažnijeg otpora zvaničnog Vašingtona tadašnjoj Jeremićevoj kandidaturi za predsedavajućeg Generalnoj skupštini UN. Na pitanja Antidota o razlozima zbog kojih je 2015. tražio sastanak sa Džonom Podestom i eventualnim dogovorima o saradnji koji su na sastanku postignuti Jeremić nije dostavio odgovore.

Ko finansira CIRSD i Jeremićevu kampanju?

Prema podacima Poreske uprave, u periodu od 2013. do 2017. godine, preko 1,3 miliona dolara uplaćeno je na račun privrednog subjekta „Vuk Jeremić PR Agencija za konsalting“ iz Beograda.

Prema istim izvorima, taj iznos uplatila je fondacija „China Energy Fund Committee“ iz Hong Konga.

Ista fondacija donirala je i CIRSD sa milion dolara, a najveća donacije udruženju čiji je Jeremić osnivač došle su takođe iz Hong Konga od strane kompanije „State Energy HK Limited“ u ukupnom iznosu od 3.000.000 dolara i Katara u iznosu od 320.000 evra.

Uprkos veoma agresivnoj i skupoj predsedničkoj kampanji koja je pokrenuta nekoliko meseci pre nego što su izbori zvanično i raspisani, Jeremić do današnjeg dana javnosti nije odgovorio na pitanja o poreklu novca kojim finansira realizaciju svojih najnovijih političkih ambicija.

Ono što je ipak najinteresantnije, s obzirom na činjenicu da Vuk Jeremić danima na društvenoj mreži Twitter proziva svoje protivkandidate zbog odbijanja da daju odgovore na pitanja koja su od interesa za javnost, svakako je činjenica da tokom višemesečne analize i kontaktiranja različitih sagovornika i aktera ovih događaja – ekipa Antidota nije dobila niti jedan jedini odgovor kako od Vuka Jeremića i njegove Pres službe, tako ni od svih pomenutih kompanija i pojedinaca u Dosijeu.

Jeremić je nedeljama izbegavao novinare povodom navoda da je oštetio državni budžet za više desetina milion evra. Svaki poziv na razgovor je ignorisao. 

Komentari

15 komentara na tekst: "OVO ĆE UNIŠTITI JEREMIĆA! Objavljene milionske pronevere Vuka Jeremića, njegove žene i saradnika"

1000
Sortiraj komentare:   najnoviji | najstariji | najpopularniji
piva i kokice

I Mile Ronhil je roknuo 30 miliona narodnih dolara za lobiranje po Americi pa popio sankcije. I šta mu fali? Ostao je glavni Baja.Samo troši Vuče, ima se, može se.Kokuzne varijante su za glupe plebejce.

rodoljub

i sta ste ovim postigli,najmanja steta ce biti ako ne prodje na izborima,dosta ovih insinuacija,posaljite sve javnom tuzilastvu i to sa potvrdom primljene posiljke pa onda napadnite njih ako ne bude reakcije,ovako tresla se gora rodio se mis,ili narodski sviranje k…u za nikakve pare.

Vladimir
Meni je samo zo sto nisam poslusao svog tatu pa se nisam bavio politikom u ovom zivotu, ovaj je proputovao i obisao u zivotu na visokoj nozi o tudjem trosku koliko prosecan covek, moj otac ili ja koji ni u madjarskoj nismo bili, ma ni na kosovu, mozemo samo da… Dalje»
Veruovic SID
Pa sve ovo je odavno poznato za sve zaposlene u MSP. Samo je jos mnogo gore, ovi su jedva zagrebali po povrsini te bezocne pljacke. Ali ne zaboravite – svi Jeremicevi kadrovi su i dalje mirni u MSP, cak i napreduju – Aleksandra Radosavljevic je od sekretarice postala diplomata i… Dalje»
piva i kokice

Ako, mora kume i kumovi da se paze.Šta treba? Da rastura kumstva kao ovaVe1 četiri jahača apokalipse? AV,VŠ,VD,TN

Dana
Nisam bas sigurna da Natasu treba mesati u ovo, pomenuti Ivan je zapravo povezan odavno, drugarski ili rodjacki sa Vukom i njegovom sestrom Senkom. Znaju se oni mnogo pre nego sto je Vuk i upoznao Natasu. Oni su svi zavrsavali skole u Londonu, a Ivan i njegova sestra Ana Novcic… Dalje»
Visokoletac

Oho i Teniski savez umesan, treba i tamo procesljati!!!

DuleBrat

Ovakvi ljudi su rak za Srbiju, ne gledaju je kao svoju zemlju, vec kao kravu muzaru. Ova korupcija je opasna, gde se ovolike pare obrcu, rasipaju i trose za badava, a ne to kad neko nekoga zaposlio kao portira ili hausmajistora.

Djurdja

Seselj je to obelodanio jos pre mesec dana!

Malo su kraduckali

Nista cudno,pa svi politicari u Srbiji kradu,zato se i kandiduju da da dodju na vlast,al ipak ima razlike i u lopovima,neko od zemlje krade al neko bi i rodjenu majku prodao da moze,samo treba provaliti ko je ko??

Diamond

Uglavnom se slazem da kradu i da su pokrali ovu jadnu zemlju…jedino verujem jednom pametnom a skromnom politicaru, Seselj je moj izbor..njemu jedino verujem

ZATVOR ZA JEREMIĆA!!!

Srbija odavko nije videla ovakvog pljačkaša. I tu sad nam JEremić soli neku pamet o poštenju i transparentnosti, a on i njegova žuta družima u belim rukavicama opljačkali državu!!! U zatvor ga strpati mamicu mu njegovu ! 1.000 mojih plata su ukrali!

major

kod SRETKA u celiju 5 minuta pa da vidis kako se vracaju pare.

Pravopis

Ne kaze se odavko nego odavno svakog li ovaj TeleInformer pusta i objavljuje kometare ali dobro botici su to

Giflfvj

J ebo te pravopis u d upe!!!

wpDiscuz