Politikovanje

PROCUREO DOSIJE: Tajni život Saše Jankovića kao doušnika BIA

Objavljeno:

Bivši zaštitnik građana Saša Janković bio je godinama tajni doušnik Bezbednosno informativne agencije. Prema pisanju portala “Antidot”, Janković je za BIA radio pod šifrovanim imenima “Lantis” i “Step”. 

Javnost je u martu 2017. godine, u samom finišu predsedničke predizborne kampanje, ostala u šoku kada je Janković izjavio da mu je prijatelj iz BIA rekao da je za njega “opasno ako uđe u drugi krug predsedničkih izbora”.

To nije bio jedini put kada je Janković pomenuo misterioznog prijatelja iz BIA i svoje veze sa tajnim službama.

U svojoj zvaničnoj biografiji pominje “prijatelja iz MUP-a” koji ga je spasao hapšenja kao bosanskog državljanina i deportovanja na front; nakon tragedije koja se dogodila u njegovom stanu u Beogradu, pištolj iz koga je počinjeno samoubistvo na volšeban način mu je vraćen, a sve dozvole za držanje oružja bez ikakvih problema produžavane.

Pored toga Janković je bio često viđan gost u streljanama BIA za šta je kao opravdanje naveo uverenje da je tamo najmanja verovatnoća da sretne ljude iz kriminalnog miljea.

Kako prenosi “Antidot”, pozivajući se na dobro obaveštene izvore bliske bezbednosnim službama, Saša Janković je od 2003. godine bio saradnik i informator BIA.

Kako se navodi, Jankovićeva špijunska karijera trajala je od 2003. do 2006. godine. Njegove veze sa BIA-a formalno su započele 2003. godine tokom koje je Janković, u svojstvu visokopozicioniranog službenika OEBS-a u Beogradu, preko svog poznanika srpskoj kontraobaveštajnoj agenciji ponudio dostavljanje poverljivih materijala iz te međunarodne organizacije.

Janković je u BIA ima dva šifrovana imena – najpre je vođen pod kodnim imenom “Step”, da bi ga od 2006. godine služba registrovala kao saradnika pod imenom “Lantis”.

U beogradskim političkim i bezbednosnim krugovima spekuliše se da je Janković za te poslove bio vrbovan nakon sumnjive smrti njegovog druga Predraga Gojkovića. Prema tim navodima, Janković je “oberučke prihvatio saradnju i pranje dosijea, a kasnije je kao saradnik postavljan na visoke i ozbiljne funkcije u državi, odakle je imao uvid u vrlo važne informacije i brojne državne tajneˮ.

“Antidot” prenosi da je Janković pokušao da se zaposli u tadašnjem Resoru državne bezbednosti MUP-a Srbije još početkom 2000. godine, u vreme kada je ta služba bila umešana u politička ubistva i kada je njenim radom rukovodio Radomir Marković.

Janković tada na sve moguće načine, posebno preko veza iz SPS-a i JUL-a, pokušavao da se zaposli u DB, ali da u tome nije uspeo upravo zbog toga što nije prošao bezbednosne provere.

Budimir Delić Jankovićev tajni prijatelj iz BIA?

U dokumentima koji i dalje nose oznaku “strogo poverljivo” navodi da se čovek koji je zaduđen za održavanje veze sa Jankovićem zove Budimir Delić koga je, nakon penzionisanja, Janković postavio na mesto šefa protokola u Kabinetu zaštitnika građana.

O Delićevoj ulozi u službi Saše Jankovića javnost je prvi put saznala kada je nekoliko dnevnih listova u Srbiji objavilo interni dokument iz vremena kada je Janković bio zaštitnik građana. U procurelom internom aktu iz kabineta bivšeg Ombudsmana detaljno je opisano kako je Janković u rezidenciju britanskog ambasadora u Beogradu išao pod intenzivnim merama kontraobaveštajne zaštite i to sa čak tri službena automobila.

– Rajko (Jankovićev vozač, prim. aut) vozi Sašu ‘subaruom’ u britansku rezidenciju. Buda (Budimir Delić, prim. aut) dolazi svojim autom do rezidencije i uzima Rajka, ‘subaru’ ostaje ispred rezidencije. Buda vozi Rajka do Deligradske, Rajko uzima novi auto i u 19 sati sa njim dolazi do rezidencije. Ispred rezidencije u ‘subaruu’ čeka da Saša izađe, ali pre nego što Saša izađe, ključeve novog auta daje obezbeđenju na ulazu da ih britansko obezbeđenje preda Saši kada bude izašao. Kada Saša izađe iz rezidencije, Rajko sam ‘subaruom’ vozi do Sašine zgrade na Novom Beogradu, a onda svojoj kući vozi ‘subaru’. Buda radi kontrapratnju Saši od britanske rezidencije do kuće na Novom Beogradu, nakon što Saša ode kući, Buda ide svojoj kući. Bez telefonskog kontakta, sa isključenim telefonom – stoji u instrukcijama koje su se odnosile na Jankovićevu posetu britanskom ambasadoru u Beogradu.

Iako je negirao da ima saznanja o bilo kakvim vezama Jankovića i njegove bivše firme (BIA), Delić ipak nije mogao decidno da opovrgne postojanje dokumenata u kojima se pominje njegovo ime u tom kontekstu.

– Ja sam 30 godina radio u Resoru državne bezbednosti, kasnije BIA, a već 11 godine sam u penziji. Tačno je da sam poslednjih godinu i po dana Jankovićevog mandata (od 2015. godine) bio zaposlen u kancelariji Zaštitnika građana na poslovima protokola i međunarodne saradnje, ali to je bio jedan najobičniji posao i nije u pitanju nikakva funkcija  rekao je Delić za “Antidot”.

Delić je negirao navode da je bio čovek za vezu sa Jankovićem, a odbacio je da komentariše i vremensku podudarnost – da je baš do trenutka njegovog penzionisanja 2006. godine Janković u evidenciji vođen pod kodnim imenom “Step”, da bi nakon Delićevog odlaska u penziju on dalje bio vođen pod imenom “Lantis”.

Paralelna bezbednosna služba formirana za vreme Tadića

Saša Radulović iz pokreta Dosta je bilo objavio je ranije autorski tekst u kome je Jankovića optužio za veze sa paralelnom službom koja je formirana u vreme vladavine Borisa Tadića. Govoreći o sastanku sa Sašom Jankovićem sredinom januara 2014. godine.

Radulović je naveo sledeće:

“Nekih desetak dana ranije, telefonom me je zvao Saša Janković, koji je u to vreme bio Zaštitnik građana i rekao da bi dobro bilo da se vidimo. Sastanak se održao u mom kabinetu u Ministarstvu privrede. Rekao mi je da zna da razmišljam o podnošenju ostavke i da bi bilo dobro da o tome dobro razmislim.”

Radulović u pismu još dodaje:

“Ispričao mi je priču o tome kako je Demokratska stranka 2004. godine krenula u izgradnju paralelne službe bezbednosti, u stvari aparata za praćenje i prisluškivanje, i da je ta služba sada jača, modernija i bolje opremljena od državne i onda kazao: ‘Mi mislimo da ne bi trebalo da podnosiš ostavku na mesto ministra privrede, već da sačekaš’. Govorio je o tome da treba da se steknu bezbednosni i drugi uslovi i da je do tada bolje da ostanem unutra. Bio sam zatečen ovim, odgovorio sam neodređeno i tu se razgovor završio.”

Posebno je interesantno to što Janković nije demantovao navode o postojanju paralelne službe, već je čitavu priču pokušao da relativizuje navodima o postojanju više “neformalnih prislušnih centara u zemlji”.

O pokušajima formiranja paralelne službe za prisluškivanje u vreme Borisa Tadića, postojale su informacije i ranije.

Tako je još tokom 2004. godine “Srpska rečˮ pisala o nastojanjima tada novoizabranog predsednika da uz pomoć svojih ljudi od poverenja formira sebi lojalnu paraslužbu za prisluškivanje.

U tome je, prema navodima lista, ključnu ulogu imao Ranko Tadić, brat od strica Borisa Tadića, koji je dvadeset godina radio u prislušnom centru Resora državne bezbednosti, od čega poslednjih pet godina pre penzionisanja u Jedinici za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije.

Centar za prisluškivanje koji je tada bio u fazi osnivanja nalazio se na brodu Mileta Zarića na Dunavu, preko puta Kalemegdana, dok se pomoćni deo nalazio u Centru “Sava”.

Shvativši ko je zaista lider PSG, veliki broj ljudi koji su u proleće 2017. godine stali iza predsedničke kandidature Saše Jankovića u međuvremenu je napustio njegov pokret.

Antidot / Teleprompter

Pročitaj i ove teme

Ostavi komentar

Email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su zvezdicom *